Knjigovodstvo u Srbiji: obaveze, rokovi i troškovi za d.o.o. i preduzetnika

Posle osnivanja počinje pravi posao. Bilo da vodite d.o.o. ili radite kao preduzetnik, Srbija traži tekuću evidenciju, elektronske fakture, redovne poreske prijave i jednom godišnje finansijski izveštaj. Ko te obaveze potceni, rizikuje kazne koje lako premaše godišnji trošak knjigovodstva. Za mnoge naše ljude u dijaspori koji firmu u Srbiji vode iz Nemačke, Austrije ili Švajcarske to je dodatni izazov, jer rokovi teku bez obzira na to gde se nalazite. Ovaj tekst opisuje tekuće poslovanje: koje obaveze važe za koji pravni oblik, koje rokove treba da imate u kalendaru i kako da pronađete odgovarajućeg knjigovođu. Kako teče osnivanje i koliko košta, objašnjavaju tekstovi Firmengründung in Serbien (na nemačkom) i DOO gründen in Serbien: Was kostet die Gründung wirklich? (na nemačkom). Koji pravni oblik vam odgovara, pročitajte u tekstu d.o.o. oder preduzetnik? Firmengründung Serbien (na nemačkom).

Koje knjigovodstvo važi za koji pravni oblik?

Obim knjigovodstva u Srbiji zavisi pre svega od pravnog oblika i načina oporezivanja. Grubo se mogu razlikovati tri slučaja:

Paušalac ima najmanje posla. Porez utvrđuje Poreska uprava rešenjem, pa nema utvrđivanja dobiti. Ipak postoje obaveze koje se često pogrešno ispunjavaju. U KPO evidenciju upisuje se svaka izdata faktura hronološkim redom, i to bez obzira na to da li je već plaćena. Ko fakture upisuje tek kada stigne uplata, vodi evidenciju pogrešno. Prema podacima privrednog portala Biznis.rs, gotovinski pazar mora da se uplati na poslovni račun u roku od sedam radnih dana, a ko prodaje fizičkim licima za gotovinu, po pravilu mu je potrebna fiskalna kasa.

Kod d.o.o. knjigovodstvo je, nasuprot tome, stalni deo poslovanja. Svaka poslovna promena knjiži se dvojno, dokumentacija mora da se čuva, a na kraju godine sastavlja se finansijski izveštaj koji se podnosi Agenciji za privredne registre (APR) i tamo objavljuje. To važi i onda kada je društvo tokom godine imalo jedva nešto prometa.

E-faktura i SEF: šta važi od 2023.

Srbija je elektronsko fakturisanje uvodila postepeno. Centralna platforma je državni Sistem elektronskih faktura (SEF). Preduzeća koja su u sistemu PDV-a fakture drugim preduzećima i javnom sektoru izdaju preko SEF-a. I preduzeća koja nisu u sistemu PDV-a moraju da budu u stanju da primaju ulazne e-fakture preko SEF-a. Za njih obaveza izdavanja preko SEF-a važi pre svega u prometu sa subjektima javnog sektora. Kako se to u konkretnom slučaju primenjuje na vaš poslovni model, razjasnite sa svojim knjigovođom, jer su pravila od 2023. menjana više puta.

Za obveznike PDV-a 2025. godine dodata je još jedna obaveza: elektronska evidencija obračunatog PDV-a i prethodnog poreza u SEF-u. Ta evidencija mora da bude podneta do 12. u mesecu posle isteka poreskog perioda. Posle prelaznog perioda u prvoj polovini 2025. Poreska uprava od 1. jula 2025. kažnjava i formalne greške. Biznis.rs za to navodi kazne od 200.000 do 2 miliona dinara za pravna lica i od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike. Prema trenutnim informacijama, preliminarna poreska prijava pripremljena u SEF-u trebalo bi da bude uvedena od poreskog perioda januar 2027; početak je već jednom odložen, pa to proverite u Srbiji pre nego što se na to oslonite.

PDV: registracija, poreski period i rokovi

Obaveza ulaska u sistem PDV-a nastaje kada promet u poslednjih dvanaest meseci pređe 8 miliona dinara. Dobrovoljna registracija moguća je i ispod tog iznosa. Opšta stopa iznosi 20 procenata, a posebna (snižena) stopa 10 procenata.

Poreski period je kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje. Poreska prijava (PPPDV) podnosi se preko portala ePorezi u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda, a u istom roku porez treba i platiti. Elektronska evidencija u SEF-u mora da bude završena pre toga, do 12. u mesecu. Zato se posao vašeg knjigovođe zgušnjava u prvoj polovini meseca. Fakture koje kasno prosledite završe u pogrešnom periodu ili moraju da se ispravljaju.

Obračun zarada

Čim vaša firma isplaćuje zarade, uključujući i vama kao zaposlenom direktoru, dodaje se obračun zarada. Za svaku isplatu podnosi se pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima (Obrazac PPP-PD) preko portala ePorezi, najkasnije na dan isplate. Porez i doprinosi dospevaju istovremeno. Knjigovođa za to pravi obračun i naloge za plaćanje. Kako razumno kombinovati zaradu direktora i isplatu dobiti, opisuje tekst o osnivanju firme; za IT firme postoje posebnosti, objašnjene u tekstu IT-Firma in Belgrad: Steuern (na nemačkom).

Finansijski izveštaj i porez na dobit

Društva i preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo podnose redovni godišnji finansijski izveštaj APR-u. Kada je poslovna godina jednaka kalendarskoj, rok je 31. mart naredne godine. Do istog datuma društva bez ijedne poslovne promene podnose izjavu o neaktivnosti. Dokumentacija za revidirane finansijske izveštaje može naknadno da se dostavi do 30. juna. APR objavljuje samo izveštaje koje je sastavio pružalac računovodstvenih usluga upisan u njen registar. Iz toga se vidi koliko je važan izbor pravog knjigovođe.

Porez na dobit iznosi 15 procenata. Godišnja prijava (Obrazac PDP) podnosi se u roku od 180 dana od isteka poslovne godine, a tokom godine d.o.o. plaća mesečne akontacije. Mala društva po pravilu nemaju obavezu revizije; da li vaše društvo ipak postaje obveznik revizije zbog veličine ili pravnog položaja, proizlazi iz kriterijuma za razvrstavanje iz Zakona o računovodstvu i to treba proveravati svake godine.

Vaš kalendar rokova

Kako pronaći pravog knjigovođu

Prema Zakonu o računovodstvu iz 2019. računovodstvene usluge smeju da pružaju samo privredna društva i preduzetnici koji imaju licencu Komore ovlašćenih revizora i upisani su u Registar pružalaca računovodstvenih usluga koji vodi APR. Prelazni rok za to istekao je 1. januara 2023. Zato pre angažovanja proverite da li je vaš kandidat upisan u registar. Dobronameran poznanik koji „usput radi knjigovodstvo“ nije rešenje, jer bez upisa u registar vaš finansijski izveštaj neće biti objavljen.

Obratite pažnju i na sledeće:

• Pisani ugovor (ugovor o pružanju računovodstvenih usluga) sa jasnim opisom usluga: šta je uključeno u paušalnu cenu, a šta se posebno naplaćuje, na primer obračun zarada po zaposlenom, finansijski izveštaj, potvrde ili zastupanje u poreskoj kontroli?
• Pristup portalima ePorezi i SEF: razjasnite da li knjigovođa radi na osnovu sopstvenog ovlašćenja ili mu trebaju vaši pristupni podaci. Ovlašćenje je sigurnije i urednije rešenje.
• Jezik: dokumentacija i prijave su na srpskom. Ako vam je stručna poreska terminologija na srpskom manje bliska ili papire u Nemačkoj obrađujete na nemačkom, knjigovođa koji vam rokove i pitanja objašnjava jasno, po potrebi i na nemačkom ili engleskom, sprečava nesporazume.
• Dostupnost pre 12. i 15. u mesecu: pitajte kako i do kada treba da dostavljate dokumentaciju.

Koliko košta knjigovodstvo

Fiksnih tržišnih cena nema. Mesečna naknada zavisi pre svega od pravnog oblika, broja knjiženja, obaveze PDV-a i broja zaposlenih. Paušalac bez zaposlenih je pri dnu raspona, dok je d.o.o. u sistemu PDV-a sa obračunom zarada znatno skuplji. I d.o.o. bez prometa ima tekuće troškove, jer obaveza vođenja knjiga postoji nezavisno od aktivnosti. Okvirne iznose tekućih troškova novog društva naći ćete u tekstu o troškovima osnivanja. Pribavite najmanje dve pisane ponude i uporedite ih na osnovu iste liste usluga.

Knjigovođa ili poreski savetnik?

Knjigovođa se stara o tekućim obavezama vaše firme. Pitanja o vašoj ličnoj poreskoj obavezi, na primer o poreskoj rezidentnosti, o Ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Nemačkom ili o tome kako da uredite isplatu dobiti, prevazilaze taj okvir i spadaju u nadležnost poreskog savetnika. U praksi knjigovođa i poreski savetnik često sarađuju.

Kako Exgentum pomaže

Exgentum osnivačima iz dijaspore koji žive u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj posreduje u kontaktu sa registrovanim knjigovodstvenim agencijama u Beogradu, prati prvi razgovor i pomaže vam da tokove dokumentacije i rad sa SEF-om i portalom ePorezi postavite tako da vam rokovi u prvoj godini ne postanu teret. Marin je pri tome vaša kontakt osoba na licu mesta kada nešto treba razjasniti u Beogradu, a vi ste daleko.

Često postavljana pitanja

Mogu li sam da vodim knjigovodstvo svog d.o.o.?

Čim knjigovodstvo poverite spoljnom pružaocu usluga, on mora da bude upisan u registar APR-a, inače izveštaj neće biti objavljen. Vođenje knjiga u sopstvenoj firmi zahteva poznavanje srpskih računovodstvenih i poreskih propisa, kao i rad sa SEF-om i portalom ePorezi. Za osnivače iz inostranstva bez srpskog računovodstvenog obrazovanja to u praksi nije realna opcija.

Da li mi kao paušalcu treba knjigovođa?

Po zakonu nije obavezno. Mnogi paušalci ipak angažuju knjigovođu za KPO evidenciju, rešenja i doprinose, jer greške u rokovima i fakturama povlače kazne.

Šta se dešava ako moj d.o.o. godinu dana nema promet?

Ako nije bilo nijedne poslovne promene, do 31. marta podnosite APR-u izjavu o neaktivnosti. Bankarske provizije ili troškovi knjigovodstva su, međutim, već poslovne promene. Da li je vaše društvo zaista bilo neaktivno, treba da proceni knjigovođa.

Koliko dugo moram da čuvam dokumentaciju?

Rokovi čuvanja proizlaze iz Zakona o računovodstvu i poreskih zakona i razlikuju se zavisno od vrste dokumenta. Neka vam knjigovođa da pregled, umesto da posle nekoliko godina uništite svu dokumentaciju bez provere.

Kada moram da uđem u sistem PDV-a?

Čim vaš promet u poslednjih dvanaest meseci pređe 8 miliona dinara. Tu granicu stalno pratite, jer se odnosi na pokretni period od dvanaest meseci, a ne na kalendarsku godinu.