Porez na prihode od kapitala na računu u inostranstvu: kako pravilno oporezovati kamate iz Srbije

Ko otvori račun u Srbiji, bilo zbog stana za odmor, zbog pripreme preseljenja ili zato što oročena štednja u evrima tamo donosi kamatu, pre ili kasnije se zapita kako je sa porezom. Kod nemačkog računa to je jednostavno rešeno: banka zadržava nemački porez na prihode od kapitala (Kapitalertragsteuer), a uz nalog za oslobađanje (Freistellungsauftrag) deo kamata ostaje neoporezovan. Kod računa u inostranstvu ništa od toga se ne dešava automatski. Kamate stižu u punom iznosu ili se oporezuju po pravu druge države, a vi sami morate da se pobrinete da sve pravilno uđe u vašu poresku prijavu.

Ovaj tekst na primeru Srbije objašnjava kako se kamate na računu u inostranstvu oporezuju u Nemačkoj, šta ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Nemačke i Srbije uređuje za kamate, kako Srbija sama oporezuje kamate i šta se menja posle odlaska iz Nemačke. Tekst je pisan iz ugla ljudi koji žive u Nemačkoj i drže račun u Srbiji ili se iz Nemačke sele, odnosno vraćaju u Srbiju. Primer obračuna pokazuje koji iznosi na kraju zaista nastaju. Exgentum nije poreski savetnik. Tekst ne zamenjuje savet u konkretnom slučaju, već treba da vam pomogne da svom poreskom savetniku postavite prava pitanja.

Porez na prihode od kapitala i račun u inostranstvu: zašto se ništa ne dešava automatski

Nemački Kapitalertragsteuer je oblik naplate poreza na dohodak. Domaće banke ga zadržavaju direktno pri pripisu kamate i uplaćuju poreskoj upravi (Finanzamt). Time je porez po pravilu konačno izmiren, otuda i naziv konačni porez na prihode od kapitala (Abgeltungsteuer). Banka u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, nasuprot tome, nije nemački obveznik obračuna poreza po odbitku. Ona ne zadržava nemački porez i ne zna za vaš nalog za oslobađanje.

Nemački Zakon o porezu na dohodak (EStG) iz toga izvodi jasnu posledicu. Prema § 32d stav 3 EStG, poreski obveznik mora u svojoj prijavi poreza na dohodak da navede prihode od kapitala koji nisu bili podvrgnuti porezu Kapitalertragsteuer. Za kamate na računu u Srbiji to znači: dokle god imate neograničenu poresku obavezu u Nemačkoj, dakle ovde imate prebivalište ili uobičajeno boravište, one spadaju u prilog za prihode od kapitala (Anlage KAP) vaše prijave poreza na dohodak. Ko do sada zbog konačnog dejstva poreza nije prijavljivao prihode od kapitala, mora zato iznova da se pozabavi ovim delom prijave.

Porez na kamate sa računa u inostranstvu: kako računa nemačka poreska uprava

Za te kamate važi ista posebna stopa kao za kamate kod nemačke banke. Porez prema § 32d stav 1 EStG iznosi 25 procenata. Na to se dodaje solidarni doprinos (Solidaritätszuschlag) od 5,5 procenata poreza. Prema § 3 stav 3 Zakona o solidarnom doprinosu, on se na porez na dohodak prema § 32d stav 3 EStG naplaćuje nezavisno od opšteg neoporezivog praga. Zajedno to čini 26,375 procenata. Ako ste obveznik crkvenog poreza, dodaje se i crkveni porez.

Od ukupnih prihoda od kapitala u jednoj godini odbija se paušalni iznos za štediše (Sparer-Pauschbetrag). Prema § 20 stav 9 EStG on iznosi 1.000 evra, a za supružnike koji se zajednički oporezuju 2.000 evra. Stvarne troškove, na primer naknade za vođenje računa kod srpske banke, pored toga ne možete da odbijete. Važno je da paušalni iznos važi samo jednom, za sve račune i depoe zajedno. Ako ste ga već iskoristili kroz naloge za oslobađanje kod nemačkih banaka, kamate iz Srbije su oporezive od prvog evra.

Kamate u dinarima (RSD) ili nekoj drugoj stranoj valuti za prijavu preračunavate u evre. Za to sačuvajte godišnju potvrdu ili izvode srpske banke iz kojih se vide iznos kamate, datum pripisa i eventualno zadržani srpski porez. Nemačka poreska uprava može da zatraži te dokumente.

Kako Srbija oporezuje kamate

Zakon o porezu na dohodak građana kamate na štedne i druge depozite tretira kao prihode od kapitala (član 61). Poreska stopa prema članu 64 jedinstveno iznosi 15 procenata. Banka prema članu 103 mora da obustavi i uplati porez pri isplati ili pripisu kamate.

Član 65 Zakona predviđa dva izuzetka. Oslobođene poreza su kamate na dinarsku štednju i druge dinarske depozite, bez obzira na to da li su oročeni ili po viđenju, kao i kamate na dužničke hartije od vrednosti Republike, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave i Narodne banke. Kamate na štednju i depozite u evrima kod srpske banke, nasuprot tome, u načelu podležu srpskom porezu po odbitku od 15 procenata.

Šta ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja Nemačka–Srbija uređuje za kamate

Između Nemačke i Srbije i dalje važi ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (Doppelbesteuerungsabkommen, DBA) koji je Nemačka 1987. zaključila sa tadašnjom Jugoslavijom. Ugovor se i dalje primenjuje u odnosu sa Republikom Srbijom. Za kamate sadrži pravilo koje je povoljno za štediše i koje mnogi ne poznaju.

Prema članu 12 stav 1 ugovora, kamate koje nastaju u jednoj državi ugovornici i isplaćuju se licu koje je rezident druge države mogu se oporezivati samo u toj drugoj državi ako je to lice stvarni vlasnik kamate. Za vlasnicu računa koja je rezident Nemačke to znači: pravo na oporezivanje kamata sa njenog računa u Srbiji ima isključivo Nemačka. Srbija ne sme da naplati porez po odbitku. Protokol uz ugovor doduše predviđa ponovne pregovore čim jedna od država uvede porez po odbitku na kamate koje se isplaćuju nerezidentima. Ali dokle god se član 12 primenjuje u ovoj verziji, ostaje pri isključivom oporezivanju u državi prebivališta. Prema pregledu nemačkog Saveznog ministarstva finansija sa stanjem na dan 1. januara 2026, sa Srbijom je parafiran protokol o izmenama čiji sadržaj još nije objavljen. Moguće su dakle izmene i kod kamata. Pre veće investicije zatražite od svog poreskog savetnika da vam potvrdi aktuelno stanje.

U praksi: podnesite potvrdu o rezidentnosti

Srpska banka ne primenjuje ugovor sama od sebe. Prema članu 107a Zakona o porezu na dohodak građana, ona sme da primeni pravila ugovora samo ako nerezident dokaže da je rezident druge države ugovornice i stvarni vlasnik kamate. Taj dokaz pružate potvrdom o rezidentnosti (Ansässigkeitsbescheinigung), koju tražite od svoje nemačke poreske uprave. Ako banka pri pripisu kamate nema potvrdu, prema srpskom pravu mora da zadrži 15 procenata. Ako potvrdu naknadno podnesete Poreskoj upravi, razlika se smatra više plaćenim porezom i može se vratiti.

Zašto se srpski porez ne uračunava u Nemačkoj

Mnogi vlasnici računa polaze od toga da 15 procenata zadržanih u Srbiji jednostavno mogu da uračunaju u nemačkoj prijavi. Kod kamata iz Srbije to po pravilu nije slučaj. § 32d stav 5 EStG dozvoljava uračunavanje samo onog stranog poreza koji je utvrđen, plaćen i umanjen za nastalo pravo na umanjenje. Pošto Srbija po ugovoru uopšte ne sme da oporezuje, pravo na umanjenje odgovara celom srpskom porezu. Za uračunavanje tada ne ostaje ništa. Srpski porez zato vraćate u Srbiji, a ne od nemačke poreske uprave.

Primer obračuna: oročena štednja u evrima kod srpske banke

Sledeći brojevi su pojednostavljen primer sa pretpostavljenom kamatnom stopom, a ne izjava o aktuelnim uslovima srpskih banaka. Neudata investitorka (pojedinačno oporezivanje), sa prebivalištem u Nemačkoj i bez obaveze plaćanja crkvenog poreza, drži 40.000 evra oročene štednje kod banke u Beogradu. Pretpostavljena kamatna stopa iznosi 3 procenta, kamate dakle 1.200 evra godišnje.

Primer pokazuje dve stvari. Prvo, nemački porez u velikoj meri zavisi od toga da li je paušalni iznos za štediše već potrošen na nemačkim računima. Drugo, isplati se da srpskoj banci na vreme podnesete potvrdu o rezidentnosti. Bez nje 180 evra najpre odlazi u Srbiju, a nazad ih dobijate samo putem zahteva za povraćaj, dok nemački porez ostaje nepromenjen.

Kada bi investitorka umesto evra izabrala oročenu štednju u dinarima, srpski porez bi otpao već po srpskom pravu zbog člana 65. Na nemačku poresku obavezu to ne utiče, a ona bi uz to snosila i kursni rizik.

Posle odlaska iz Nemačke: šta se menja u oporezivanju

Ako se potpuno preselite u Srbiju i odreknete se prebivališta i uobičajenog boravišta u Nemačkoj, neograničena poreska obaveza prestaje. Ograničena poreska obaveza obuhvata samo domaće prihode koje § 49 EStG iscrpno nabraja. Kamate od srpske banke ne spadaju u to. I kamate iz uobičajenih bankovnih depozita kod nemačke banke tamo po pravilu nisu obuhvaćene. Drugačije može biti, na primer, kod potraživanja obezbeđenih nepokretnostima u Nemačkoj.

Zauzvrat, prema članu 7 Zakona o porezu na dohodak građana postajete poreski rezident Srbije ako tamo imate prebivalište ili centar životnih interesa, ili ako u Srbiji u periodu od dvanaest meseci boravite najmanje 183 dana. Kao rezident u Srbiji ste poreski obveznik za svoj dohodak ostvaren u celom svetu. Kamate od srpske banke na štednju i depozite u evrima tada se oporezuju po odbitku sa 15 procenata. Za kamate koje primate sa računa u inostranstvu nema srpskog poreza po odbitku. Te prihode morate sami da obračunate i prijavite putem samooporezivanja. Koji obrazac i koji rok za to važe, razjasniće vaš poreski savetnik u Srbiji. Za strani porez na takve prihode član 12 srpskog zakona omogućava poreski kredit do visine srpskog poreza.

Da li ste zaista izašli iz nemačke poreske obaveze ne odlučuje odjava, već vaš stvarni centar životnih interesa. Zašto dozvola boravka ili osnivanje firme sami po sebi nisu dovoljni, objašnjava naš tekst o poreskoj rezidentnosti u Srbiji (na nemačkom). Kako ugovor raspodeljuje druge vrste prihoda, pročitajte u tekstu o ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Srbijom za samostalne delatnosti (na nemačkom).

Ako kamate iz inostranstva nisu prijavljene

Ko je u Nemačkoj poreski obveznik i ne prijavi kamate sa računa u Srbiji, umanjuje porez. To može da ispuni obeležja poreske utaje prema § 370 nemačkog Zakonika o porezima (Abgabenordnung, AO), nezavisno od iznosa. Na to ne utiče činjenica da Srbija podatke o računima ne dostavlja automatski Nemačkoj. Detaljno smo to obradili u tekstu o CRS statusu Srbije (na nemačkom).

Za prihode od kapitala iz trećih država postoji i posebno pravilo o zastarelosti koje direktno pogađa Srbiju. Prema § 170 stav 6 AO, rok za utvrđivanje poreza na prihode od kapitala iz država van EU i EFTA, o kojima se Nemačka ne obaveštava automatski, počinje najranije istekom godine u kojoj poreska uprava sazna za te prihode, a najkasnije deset godina posle isteka godine u kojoj je porez nastao. Neprijavljene kamate iz Srbije zato zastarevaju znatno kasnije od kamata iz neke zemlje EU. Ko želi da naknadno sredi ranije godine, treba to da uradi sa poreskim savetnikom pre nego što poreska uprava sama upita, jer je delotvorna ispravka vezana za stroge uslove.

Kako se nepostojanje automatske razmene informacija uklapa u planiranje imovine i zašto ono za to nije održiva osnova, pročitajte u tekstu Zaštita imovine i CRS u Srbiji (na nemačkom).

Kontrolna lista za vlasnike računa u Srbiji

• Zatražiti od srpske banke godišnju potvrdu ili izvode sa kamatama i zadržanim porezom
• Zatražiti potvrdu o rezidentnosti od nemačke poreske uprave i podneti je banci pre sledećeg pripisa kamate
• Već zadržani srpski porez zatražiti nazad od Poreske uprave
• Pratiti paušalni iznos za štediše preko svih računa
• Preračunati kamate u evre i prijaviti ih u prilogu Anlage KAP
• Pri odlasku iz Nemačke dokumentovati datum i od tada poštovati srpske obaveze prijavljivanja

Kako Exgentum pomaže

Exgentum nije poreski savetnik niti advokatska kancelarija. Ne obračunavamo poreze i ne sastavljamo poreske prijave. Šta organizaciono preuzimamo u Srbiji: idemo sa vama na sastanke u banci u Beogradu, pomažemo da pribavite godišnje potvrde i potvrde srpske banke i pružamo podršku pri podnošenju dokumentacije Poreskoj upravi. Vaša kontakt osoba govori nemački ili engleski. Za poresku procenu radite sa poreskim savetnikom u Nemačkoj i, čim postanete rezident Srbije, i sa poreskim savetnikom u Srbiji.

Česta pitanja

Da li u Nemačkoj moram da platim porez na kamate sa računa u Srbiji?

Da, dokle god imate neograničenu poresku obavezu u Nemačkoj. Srpska banka ne zadržava nemački Kapitalertragsteuer, zato kamate morate da prijavite prema § 32d stav 3 EStG u prilogu Anlage KAP.

Da li paušalni iznos za štediše važi i za kamate iz inostranstva?

Da. Paušalni iznos od 1.000 evra, odnosno 2.000 evra kod zajedničkog oporezivanja, važi za sve prihode od kapitala u jednoj godini zajedno. Ako ste ga već iskoristili kod nemačkih banaka, za kamate iz inostranstva ne ostaje ništa.

Mogu li srpski porez po odbitku da uračunam u Nemačkoj?

Kod kamata po pravilu ne. Prema ugovoru, samo Nemačka sme da oporezuje kamate lica koja su rezidenti Nemačke. Porez zadržan u Srbiji tražite nazad od Poreske uprave uz potvrdu o rezidentnosti.

Da li su kamate na dinarske račune u Srbiji neoporezive?

Po srpskom pravu da, član 65 Zakona o porezu na dohodak građana oslobađa kamate na dinarske depozite. U Nemačkoj su ipak oporezive ako ovde imate neograničenu poresku obavezu.

Šta se menja ako se preselim u Srbiju?

Posle potpunog odlaska Nemačka više ne oporezuje kamate sa srpskih računa. Umesto toga važi srpsko pravo sa 15 procenata na kamate u stranoj valuti, a za kamate sa računa u inostranstvu u Srbiji morate sami da podnesete prijavu.

Da li neprijavljene kamate iz Srbije zastarevaju posle četiri godine?

Ne, ne bez daljeg. Prema § 170 stav 6 AO, kod prihoda od kapitala iz država bez automatske razmene podataka rok počinje tek kada poreska uprava sazna za njih, ali najkasnije deset godina posle godine nastanka.

Zaključak

Račun u Srbiji poreski nije poseban slučaj, samo zahteva više sopstvene inicijative od nemačkog računa. Dokle god živite u Nemačkoj, kamate sami prijavljujete u prilogu Anlage KAP, plaćate 25 procenata plus solidarni doprinos na deo iznad paušalnog iznosa za štediše i potvrdom o rezidentnosti obezbeđujete da Srbija ne zadrži porez po odbitku. Posle potpunog odlaska nadležnost prelazi na Srbiju. Naš savet: pribavite potvrdu pre prvog pripisa kamate, svake godine sakupljajte dokumente srpske banke i neka vas u godini preseljenja prati poreski savetnik. Za termine i dokumentaciju na licu mesta u Srbiji možete da računate na nas.