Registracija žiga u Srbiji: postupak pred Zavodom, troškovi i madridsko proširenje

Ko u Srbiji osniva firmu, vodi onlajn prodavnicu ili prodaje proizvode pod sopstvenim imenom, treba na vreme da proveri da li je to ime zaštićeno. To posebno važi za one iz dijaspore koji već posluju u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj: žig registrovan u Nemačkoj ili žig Evropske unije ne važi automatski u Srbiji, jer Srbija nije članica EU. Bez sopstvene zaštite neko treći može da registruje vaše ime u Srbiji i da vam čak zabrani da ga tamo koristite.

Ovaj tekst objašnjava dva puta do zaštite žiga u Srbiji: nacionalnu prijavu pred Zavodom za intelektualnu svojinu i proširenje postojećeg nemačkog ili evropskog žiga preko Madridskog sistema. O autorskom pravu i zaštiti softvera pročitajte tekst Urheberrecht in Serbien (na nemačkom), a o poreskoj strani prava intelektualne svojine tekst IP-Box in Serbien (na nemačkom).

Pravni osnov i nadležni organ

Nadležan je Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije (ZIS) sa sedištem u Beogradu. Pravni osnov je Zakon o žigovima („Službeni glasnik RS“, br. 6/2020), koji je prema podacima WIPO-a stupio na snagu 1. februara 2020. Ovim zakonom Srbija je svoje žigovno pravo u velikoj meri uskladila sa pravom EU i naročito uvela postupak po prigovoru.

Žig štiti znak za robu i usluge za koje je registrovan. Roba i usluge se, kao u Nemačkoj i EU, razvrstavaju u 45 klasa prema međunarodnoj Ničanskoj klasifikaciji.

Koji znak možete da zaštitite

Zaštititi se mogu znakovi koji su podobni da vašu robu ili usluge razlikuju od robe ili usluga drugih. U praksi su to pre svega:

• Verbalni žig: samo naziv, na primer naziv firme ili proizvoda, nezavisno od vrste slova i boje.
• Kombinovani žig: naziv u određenom grafičkom rešenju ili sa logom.
• Figurativni žig: logo bez verbalnog elementa.

Ne mogu se registrovati čisto opisni izrazi, na primer „Najbolje nekretnine Beograd“ za posredovanje u prometu nekretnina. Mogu da propadnu i znakovi koji su slični starijim žigovima tako da postoji verovatnoća zabune, ako nosilac starijeg žiga podnese prigovor.

Verbalni žig po pravilu pruža najširu zaštitu, jer obuhvata naziv u svakom grafičkom obliku. Ako vam budžet dozvoljava samo jednu prijavu, verbalni žig je najčešće razumniji izbor.

Prvi način: nacionalna prijava pred Zavodom

Korak 1: Pretraga

Pre nego što podnesete prijavu, proverite da li već postoje isti ili slični žigovi za sličnu robu i usluge. ZIS ima sopstvenu bazu podataka o žigovima. Dodatno se isplati pogledati WIPO Global Brand Database, u kojoj se nalaze i međunarodno registrovani žigovi sa zaštitom za Srbiju. Obratite pažnju i na zapis na ćirilici, jer i sličan znak na ćirilici može da bude prepreka.

Korak 2: Angažovanje zastupnika

Strana fizička i pravna lica moraju u postupku pred ZIS-om da imaju zastupnika ovlašćenog u Srbiji, po pravilu advokata ili zastupnika upisanog u Registar zastupnika u oblasti industrijske svojine pri ZIS-u. Ako ste već osnovali firmu u Srbiji, ona može sama, u svoje ime, da podnese prijavu. Da li ćete žig držati lično ili preko svoje firme strateška je odluka: ako kasnije prodate firmu, žig koji je deo imovine firme lakše se prenosi zajedno sa njom.

Korak 3: Podnošenje prijave

Prijava sadrži podatke o podnosiocu, izgled znaka, spisak robe i usluga po klasama i dokaz o uplati taksi. Prijava se podnosi na srpskom jeziku. Moguća je elektronska prijava, koja je prema navodima srpskih advokatskih kancelarija jeftinija od papirne.

Važno je kako je sastavljen spisak robe i usluga. Preuzak spisak ostavlja praznine, a preširok poziva na prigovore i kasnije može biti osporen zbog neupotrebe.

Korak 4: Ispitivanje, objavljivanje, prigovor

Zavod ispituje prijavu u pogledu formalnih nedostataka i apsolutnih razloga za odbijanje, na primer nedostatka razlikovnog karaktera. Ako je prijava uredna, objavljuje se. Od objavljivanja nosioci starijih prava i druga ovlašćena lica imaju tri meseca da podnesu prigovor. Ako je prigovor podnet, podnosilac prijave ima 60 dana da se izjasni (izvor: stručni prikazi novog Zakona o žigovima, između ostalog FICPI i Schönherr).

Korak 5: Registracija i trajanje zaštite

Ako nema uspešnog prigovora, žig se registruje. Zaštita traje deset godina od dana podnošenja prijave i može se produžavati neograničeno, za po deset godina. Ako se žig posle registracije pet godina ne koristi za registrovanu robu ili usluge, na zahtev trećeg lica može u tom obimu prestati da važi.

Koliko ceo postupak traje zavisi od opterećenosti Zavoda i od toga da li je podnet prigovor. Bolje je planirati veću rezervu i od zastupnika zatražiti podatak o aktuelnom trajanju postupka.

Drugi način: proširenje preko Madridskog sistema

Srbija je članica Madridskog sistema WIPO-a. Ako ste već prijavili ili registrovali nemački žig pred DPMA-om (nemački zavod za patente i žigove) ili žig EU pred EUIPO-om, na tome možete da zasnujete međunarodnu registraciju i da Srbiju označite kao zemlju zaštite. Za one iz dijaspore koji posluju u Nemačkoj ovo je često najjednostavniji put.

Postupak izgleda ovako:

1. Međunarodnu prijavu podnosite preko zavoda porekla, dakle DPMA ili EUIPO.
2. WIPO ispituje formalnosti, upisuje žig u Međunarodni registar i dostavlja naznačenje Srbiji.
3. ZIS ispituje žig kao nacionalnu prijavu. Ako u predviđenom roku ne odbije zaštitu, žig se smatra zaštićenim u Srbiji.

Prednost: jedna prijava, jedan jezik, jedna uplata taksi WIPO-u, a kasnija produženja ili promene nosioca obavljate centralno. Srpski zastupnik je najčešće potreban tek ako ZIS iznese primedbe ili ako se podnese prigovor.

Nedostatak je zavisnost: prvih pet godina međunarodna registracija zavisi od osnovnog žiga. Ako nemački ili evropski žig u tom periodu prestane da postoji, na primer posle uspešnog osporavanja, prestaje i zaštita u Srbiji. Transformacija (pretvaranje) u nacionalnu prijavu je tada moguće, ali znači dodatni posao.

Nacionalna prijava ili Madrid: šta vama odgovara?

Realna procena troškova

Troškovi se sastoje od administrativnih taksi i, ako imate zastupnika, njegove naknade. Takse ZIS-a zavise od važeće tarife i broja klasa. Pošto se ti iznosi menjaju, ovde ih ne navodimo, već preporučujemo da pogledate aktuelnu tarifu na sajtu ZIS-a ili da pitate svog zastupnika.

Za madridski put WIPO naplaćuje osnovnu taksu i za svaku naznačenu zemlju posebnu taksu za zemlju ili klasu. Tačan iznos za Srbiju i vaše klase pouzdano ćete izračunati zvaničnim WIPO kalkulatorom taksi (Madrid Fee Calculator). Tome se dodaju troškovi osnovnog žiga, ako on još ne postoji: pred DPMA-om taksa za elektronsku prijavu iznosi 290 evra za najviše tri klase, a pred EUIPO-om 850 evra za prvu klasu kod onlajn prijave (prema tarifama tih zavoda; pre prijave proverite da li su iznosi još aktuelni).

Česte greške pri registraciji žiga u Srbiji

Prekasna prijava. U Srbiji u načelu važi da prednost ima ranija prijava. Ko prijavu podnese tek posle ulaska na tržište, rizikuje da ga pretekne trgovac, bivši partner ili neko ko želi da se okoristi tuđim imenom.

Samo žig EU. Žig Evropske unije štiti vas u državama članicama EU, ali ne i u Srbiji. To se često previdi.

Zaboravljene klase. Onlajn prodavcu odeće nije potrebna samo klasa 25 za odeću, već možda i klasa 35 za usluge maloprodaje. Proverite koje klase pokrivaju vaše stvarno poslovanje.

Zanemarena ćirilica. U Srbiji su u upotrebi i latinica i ćirilica. Ako će se vaš žig pojavljivati i na ćirilici, razgovarajte sa zastupnikom o tome da li ima smisla podneti i dodatnu prijavu.

Žig se ne koristi. Posle pet godina bez stvarne upotrebe žig postaje ranjiv. Čuvajte dokaze kao što su računi, reklamni materijal i snimci ekrana vaše prodavnice.

Žig i osnivanje firme planirajte zajedno

Mnogi osnivači prvo izaberu naziv firme, registruju ga u APR-u (Agencija za privredne registre) i tek kasnije razmišljaju o žigu. Upis poslovnog imena u registar privrednih subjekata, međutim, nije zaštita žiga. I obrnuto: tuđi stariji žig može da vam oteža korišćenje poslovnog imena u privrednom prometu. Zato pre osnivanja proverite da li je željeni naziv slobodan kao žig. Kako izgleda samo osnivanje, opisuje tekst Firmengründung in Serbien (na nemačkom). Pregled pravnog okvira za one koji se doseljavaju daje tekst Rechtliche Grundlagen für Expats in Serbien (na nemačkom).

Exgentum prati osnivače iz dijaspore koji žive u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj pri osnivanju firme u Srbiji i po potrebi ih povezuje sa srpskim zastupnikom za žigove, kako bi naziv firme i žig od početka bili usklađeni.

Česta pitanja

Da li moj žig EU važi i u Srbiji?

Ne. Srbija nije članica EU, pa žig Evropske unije tamo nema dejstvo. Potreban vam je nacionalni srpski žig ili međunarodna registracija sa naznačenjem Srbije.

Mogu li da prijavim žig bez srpskog advokata?

Ako ste strani podnosilac prijave, u nacionalnom postupku vam je potreban zastupnik ovlašćen u Srbiji. Kod madridskog puta prijavu podnosite preko svog zavoda porekla (DPMA ili EUIPO), a srpski zastupnik vam je po pravilu potreban tek ako se pojave primedbe ili prigovori.

Koliko dugo je srpski žig zaštićen?

Deset godina od dana podnošenja prijave, uz mogućnost da se zaštita neograničeno produžava, za po deset godina.

Šta mogu da uradim ako je neko već prijavio moje ime?

Ako prijava još nije registrovana, u obzir dolazi prigovor u roku od tri meseca od objavljivanja, pod uslovom da imate starija prava. Kod već registrovanih žigova treba razmotriti zahtev za poništaj ili za prestanak važenja žiga, na primer zbog nesavesnosti ili neupotrebe. Ovde je pravni savet na licu mesta neophodan.

Da li žig moram da držim lično ili nosilac može da bude moja firma u Srbiji?

Moguće je i jedno i drugo. Žig u vlasništvu vaše firme lakše se prenosi pri kasnijoj prodaji firme. Žig u ličnoj imovini može da ima smisla ako želite da ga licencirate većem broju firmi. Poreske posledice treba unapred da razjasnite sa savetnikom.