Srbija ili Paragvaj? Porezi, boravak i svakodnevni život u poređenju za one koji odlaze iz Nemačke

Ko razmišlja o preseljenju iz Nemačke iz poreskih razloga, pre ili kasnije naiđe na dva imena: Paragvaj i Srbija. Paragvaj važi za klasičan izbor zbog teritorijalnog poreskog sistema, a Srbija za evropsku alternativu sa niskim poreskim stopama i kratkim putem do Nemačke. Na forumima se obe zemlje rado predstavljaju kao jednostavno rešenje. To nisu. Ovaj tekst trezveno poredi oba odredišta po tačkama koje u praksi odlučuju: put do boravka, oporezivanje, odnos prema Nemačkoj, banke i svakodnevica. Pišemo ga iz ugla ljudi koji žive u Nemačkoj i razmatraju odlazak, a korisno je i za pripadnike dijaspore koji upoređuju povratak u Srbiju sa drugim opcijama. Osnovni koncept takozvane flag theory objašnjavamo u tekstu Flag Theory auf Deutsch (na nemačkom); ovde se bavimo samo direktnim poređenjem dve zemlje.

Poređenje na prvi pogled

Boravak: dva različita puta

Srbija

Nemački državljani mogu u Srbiji da borave bez vize do 90 dana u periodu od 180 dana. Ko želi da ostane duže, podnosi zahtev za privremeni boravak. Tipični osnovi su zaposlenje, sopstvena firma, vlasništvo nad nekretninom ili spajanje porodice. Posle tri godine neprekidnog privremenog boravka možete podneti zahtev za stalno nastanjenje. Prema zvaničnom portalu Vlade Srbije, pri tome ne smetaju višestruka odsustva u ukupnom trajanju do deset meseci ili jedno odsustvo do šest meseci. Postupak korak po korak opisan je u tekstu Aufenthaltstitel in Serbien (na nemačkom), a razliku između dva statusa objašnjava tekst Privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Srbiji.

Paragvaj

Paragvaj je Zakonom br. 6984/2022 iznova uredio migraciono pravo. Od tada put vodi preko privremene dozvole boravka (residencia temporal), koja prema podacima državne novinske agencije IP važi do dve godine i može se produžiti za isti period. Ona je preduslov za stalnu dozvolu boravka. Traže se, između ostalog, lični dokument, izvod iz matične knjige rođenih, dokaz o bračnom stanju, uverenja o nekažnjavanju iz zemlje porekla i iz Paragvaja, kao i dokaz o ulasku u zemlju, sve sa apostilom. Za investitore postoji i poseban postupak; aktuelne uslove treba da proverite kod paragvajske migracione uprave ili kod advokata na licu mesta, jer stariji vodiči često još opisuju pravo pre 2022. godine.

Razlika u praksi: Obe zemlje danas zahtevaju pravi međukorak pre stalnog boravka. Rasprostranjen utisak da se u Paragvaju posle kratkog putovanja odmah dobija dozvola boravka na neodređeno vreme više ne odgovara pravnom stanju.

Porezi: teritorijalni princip naspram dohotka iz celog sveta

Paragvaj

Paragvajski poreski sistem od reforme Zakonom br. 6380/2019 počiva na više vrsta poreza. Porez na lični dohodak (IRP) iznosi, prema pregledu kompanije EY, 8 odsto na prihode od kapitala i 8 do 10 odsto na prihode od ličnih usluga, a porez na dobit preduzeća (IRE) 10 odsto. Obveznici IRP su rezidenti Paragvaja, i to u osnovi za prihode iz paragvajskih izvora. Zakon, na primer, prihode od kapitala iz ulaganja i kredita „u zemlji“ definiše kao domaće. Zato prihodi iz inostranstva u mnogim slučajevima ostaju neoporezovani. Prema rasprostranjenom tumačenju, poreskim rezidentom smatra se onaj ko u Paragvaju boravi više od 120 dana godišnje; pored toga može da odluči i središte životnih interesa. Da li su pojedini inostrani prihodi u vašem konkretnom slučaju ipak obuhvaćeni, naročito ako poslujete preko paragvajske firme, treba da potvrdi poreski savetnik u Paragvaju.

Srbija

Srbija oporezuje rezidente na dohodak iz celog sveta. Rezident je onaj ko u Srbiji ima prebivalište ili središte poslovnih i životnih interesa, ili u njoj u periodu od dvanaest meseci boravi najmanje 183 dana. Stope su proporcionalne: 10 odsto na zarade, 15 odsto na prihode od kapitala kao što su dividende i kamate. Tome se dodaje godišnji porez na dohodak građana za visoke prihode iznad trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade. Za preduzetnike paušalno oporezivanje nudi veoma jednostavan model. Šta poreska rezidentnost u Srbiji zaista podrazumeva i zašto sama dozvola boravka nije dovoljna, objašnjava tekst Steuerliche Ansässigkeit in Serbien: Warum Aufenthaltstitel oder Firma allein nicht reichen (na nemačkom).

Šta to znači

Za nekoga ko uglavnom ima prihode iz inostranstva, na primer od onlajn posla sa klijentima van zemlje ili od kapitalnih ulaganja, Paragvaj je na papiru povoljnija zemlja. Za nekoga ko radi na licu mesta ili vodi firmu sa stvarnom lokalnom supstancom razlike su manje, jer i Srbija sa 10 odsto na zarade i dobit nisko oporezuje.

Strana koja se često zaboravlja: Nemačka

Najveća razlika nije u poreskoj stopi odredišne zemlje, već u njenom odnosu prema Nemačkoj.

Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Između Nemačke i Srbije važi sveobuhvatan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. On uređuje koja država sme da oporezuje koje prihode i sadrži pravila za dvostruku rezidentnost. Sa Paragvajem Nemačka ima samo sporazum o prihodima iz međunarodnog vazdušnog saobraćaja iz 1983. godine. Za prihode od zakupa iz Nemačke, penzije ili udele u preduzećima u odnosu prema Paragvaju zato ne postoji raspodela prava oporezivanja po ugovoru.

Odlazak i proširena poreska obaveza. Ko napušta Nemačku, mora nezavisno od odredišne zemlje da razjasni da li se na udele u kapitalnim društvima primenjuje porez pri odlasku (Wegzugsbesteuerung) i da li dolazi u obzir proširena ograničena poreska obaveza (erweiterte beschränkte Steuerpflicht) prema članu 2 nemačkog Zakona o spoljnim poreskim odnosima (§ 2 Außensteuergesetz). Ova druga se, između ostalog, vezuje za nisko oporezivanje u zemlji doseljenja. Kod zemlje sa teritorijalnim principom ta provera je posebno važna, ali i za Srbiju je treba sprovesti. Više o tome u tekstu Wegzugsbesteuerung vermeiden (na nemačkom).

Prebivalište u Nemačkoj. Nijedna od dve zemlje ne pomaže ako u Nemačkoj zadržite stan koji vam je u svakom trenutku na raspolaganju. Tada ostajete neograničeni poreski obveznik u Nemačkoj, bez obzira na to gde provodite najviše vremena. Odricanje od nemačkog prebivališta je zato u oba slučaja pravi prvi korak.

Banke i novac

U Srbiji stranci mogu da otvore račun sa pasošem, a sa dozvolom boravka znatno lakše nego bez nje. Pored dinarskog računa uobičajeni su devizni računi u evrima, a prenosi u Nemačku su za banke svakodnevica. Detalje navodi tekst Bankkonto in Serbien als Ausländer eröffnen (na nemačkom). U Paragvaju je otvaranje računa za strance u praksi uglavnom vezano za paragvajsku ličnu kartu (cédula), koju dobijate tek sa dozvolom boravka. Koje dokumente pojedine banke traže, treba da proverite direktno u banci. U obe zemlje važi: banke proveravaju poreklo sredstava, a sam račun ne zasniva ni boravak ni poresku rezidentnost.

Svakodnevica: blizina, klima, jezik

Dostupnost. Sa mnogih nemačkih aerodroma do Beograda stižete za oko dva sata, kolima za jedan do dva dana. Porodica, lekarski pregledi ili hitan slučaj u Nemačkoj mogu se organizovati u kratkom roku. Do Paragvaja se stiže samo sa presedanjem, a put traje ceo dan. Paragvaj je 2024. godine trajno prešao na vremensku zonu UTC-3; vremenska razlika u odnosu na Nemačku je tako četiri sata zimi i pet leti. Ko radi za nemačke klijente, to oseća svakog dana.

Klima. Beograd ima kontinentalnu klimu sa vrelim letima i hladnim zimama. Asunsion je suptropski, sa veoma vrelim letima od decembra do februara.

Jezik. U Srbiji mnogi mlađi ljudi govore engleski. Pripadnici dijaspore koji govore srpski ovde imaju jasnu prednost, a i sa osnovnim znanjem srpskog se u svakodnevici dobro snalazite. U Paragvaju su službeni jezici španski i gvarani, engleski je manje rasprostranjen; u nekim regionima postoje zajednice koje govore nemački.

Pravna perspektiva. Srbija je kandidat za članstvo u EU i postepeno preuzima pravo EU, na primer u oblasti zaštite podataka i finansijskog nadzora. Zbog toga su postupci ljudima koji dolaze iz Nemačke često poznatiji. Paragvaj je deo Merkosura i ima drugačiju pravnu tradiciju.

Kome koja zemlja odgovara?

Paragvaj više odgovara ako vaši prihodi gotovo isključivo potiču iz inostranstva, ako nemate bliske veze sa Nemačkom, ako prihvatate veliku udaljenost i vremensku razliku i ako ste spremni da naučite španski.

Srbija više odgovara ako želite da ostanete u Evropi, redovno putujete u Nemačku, radite sa nemačkim klijentima u istoj vremenskoj zoni, cenite ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja kao pravnu sigurnost ili želite da na licu mesta izgradite firmu sa stvarnom supstancom. Pregled života u Srbiji daje tekst Auswandern nach Serbien (na nemačkom).

U oba slučaja važi: poreska ušteda ne nastaje dozvolom boravka, već stvarnim središtem života u novoj zemlji i čistim razdvajanjem od Nemačke.

Kako Exgentum pomaže

Exgentum prati ljude koji se iz Nemačke i drugih zemalja nemačkog govornog područja sele u Srbiju, uz osobu za kontakt koja govori nemački ili engleski: dozvola boravka, traženje stana, prijava adrese, bankovni račun i osnivanje firme. Za poresko planiranje sarađujemo sa stručnjacima. O Paragvaju ne savetujemo; ali ako ozbiljno upoređujete obe zemlje, pomažemo vam da srpsku stranu popunite pouzdanim činjenicama.

Česta pitanja

Da li je Paragvaj bez poreza?

Ne. Paragvaj naplaćuje porez na dohodak, porez na dobit i porez na dodatu vrednost. Zbog teritorijalnog principa inostrani prihodi, međutim, u osnovi nisu obuhvaćeni. Kako se to odnosi na vaše konkretne prihode, razjasniće poreski savetnik u Paragvaju.

Da li u Srbiji moram da plaćam porez na dohodak iz celog sveta?

Da, čim postanete poreski rezident Srbije. Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Nemačkom tada uređuje kako se tretiraju prihodi iz Nemačke.

Mogu li da imam dozvolu boravka u obe zemlje?

Pravno da. Poreski rezident ste, međutim, tamo gde su ispunjeni odgovarajući kriterijumi, a obe zemlje proveravaju stvarne boravke. Dve dozvole boravka ne zamenjuju stvarno središte života.

Da li je dozvola boravka dovoljna da u Nemačkoj više ne budem poreski obveznik?

Ne. Odlučujuće je da u Nemačkoj više nemate prebivalište (Wohnsitz) ni uobičajeno boravište (gewöhnlicher Aufenthalt). Pored toga mogu da se primene porez pri odlasku i proširena ograničena poreska obaveza.

Koja zemlja je jeftinija za život?

To u velikoj meri zavisi od grada i načina života. U Beogradu su troškovi stanovanja u centralnim delovima znatno porasli. Uporedite konkretne zakupnine i troškove života za grad u koji želite da se preselite, umesto proseka za celu zemlju.