D.o.o. u Srbiji sa stranim osnivačem: na šta stranci treba da obrate pažnju

Društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) u Srbiji mogu da osnuju i drže stranci, a da pritom ne mora da učestvuje partner iz Srbije. Za mnoge Nemce, Austrijance i Švajcarce, kao i za pripadnike srpske dijaspore sa stranim državljanstvom koji tamo žive, to je polazna tačka: žele firmu u Srbiji, ali sami još nisu na licu mesta ili uopšte ne žele trajno da budu tu. Upravo tu nastaju pitanja koja opšti vodiči za osnivanje firme obrađuju previše kratko. Koja dokumenta moraju da stignu iz inostranstva i u kom obliku? Može li se firma osnovati bez dolaska u Srbiju? Sme li direktor da živi u Nemačkoj? I šta se dešava sa porezom kada društvo isplaćuje dobit članu društva iz inostranstva?

Ovaj članak obrađuje samo posebnosti koje proizlaze iz toga što je član društva ili direktor iz inostranstva. Opšti tok osnivanja opisuje naš vodič o osnivanju firme u Srbiji (na nemačkom), a troškove pojedinačno članak Osnivanje d.o.o. u Srbiji: troškovi (na nemačkom). Da li je d.o.o. uopšte pravi pravni oblik, razjašnjava poređenje d.o.o. ili preduzetnik (na nemačkom). Exgentum nije advokatska kancelarija niti poreski savetnik. Za osnivanje i poreze potrebni su vam advokat u Srbiji i poreski savetnik u obe zemlje.

D.o.o. u Srbiji sa stranim osnivačem: pravna polazna osnova

Prema srpskom pravu privrednih društava, d.o.o. može da osnuje jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, bez obzira na to da li su iz zemlje ili iz inostranstva. Posebna dozvola za strane članove društva nije predviđena. Minimalni osnovni kapital iznosi 100 dinara. Banke u praksi ipak mogu da očekuju veću uplatu pre nego što otvore poslovni račun.

Stranac dakle može da bude jedini član društva i istovremeno direktor. Razlike u odnosu na domaćeg osnivača nisu u pravima, već u formalnostima: dokumenta iz inostranstva, dokazi za proveru banke u vezi sa sprečavanjem pranja novca, lični termin za elektronski sertifikat i poreske posledice u dve države.

Dokumenta iz inostranstva: apostil i overeni prevod

Koja dokumenta su potrebna, zavisi od toga da li osniva fizičko lice ili privredno društvo.

Nemačka, Austrija, Švajcarska i Srbija su države ugovornice Haške konvencije o apostilu. Potpis overen u Nemačkoj zato dobija apostil, a dalja legalizacija nije potrebna. Isprave na stranom jeziku koriste se u Srbiji uz prevod sudskog tumača. Prema navodima srpskih advokatskih kancelarija, privredno društvo kao osnivač mora da prikaže vlasničku strukturu sve do fizičkog lica i da za svako društvo u lancu priloži izvod iz registra. Koliko star izvod iz registra sme da bude, registar i banke tumače različito. Razjasnite to pre overe kod notara, da ne biste morali dva puta da idete kod notara.

Osnivanje preko punomoćja bez dolaska

Registracija kod Agencije za privredne registre (APR) može u celosti da se obavi preko punomoćnika. Uobičajen put izgleda ovako:

1. U Nemačkoj potpisujete specijalno punomoćje za advokata u Srbiji, potpis overite kod notara i pribavite apostil.
2. Punomoćje se u Srbiji prevodi kod sudskog tumača.
3. Advokat sastavlja osnivački akt, potpisuje ga svojim kvalifikovanim elektronskim sertifikatom i elektronski podnosi prijavu APR-u.
4. Posle upisa društvo dobija matični broj i poreski identifikacioni broj (PIB).

Alternativno možete sami da potpišete osnivački akt pred nemačkim notarom i da ga sa apostilom pošaljete u Srbiju, ili da ga potpišete u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije u Nemačkoj. Koji put je brži, zavisi od toga da li će punomoćje biti potrebno i za kasnije korake.

Gde osnivanje na daljinu nailazi na granice

Dva koraka u praksi zahtevaju vaše prisustvo. Direktoru je za kasnije elektronske prijave APR-u i Poreskoj upravi potreban kvalifikovani elektronski sertifikat. Prema navodima srpskih advokatskih kancelarija, on ne može da se izda niti preuzme preko punomoćnika. Osim toga, većina banaka za poslovni račun najmanje jednom traži lični dolazak direktora i tom prilikom proverava poreklo sredstava. Zato planirajte kratko putovanje u Beograd, čak i ako se sama registracija odvija na daljinu.

Direktor sa prebivalištem u inostranstvu

Direktor d.o.o. ne mora da živi u Srbiji niti da bude srpski državljanin. Prema tumačenju srpskih advokata, stranom direktoru koji nije zaposlen u Srbiji nisu potrebni ni dozvola boravka ni dozvola za rad. To se menja čim on stvarno počne da radi u Srbiji ili zasnuje radni odnos sa društvom.

Sa nemačkog stanovišta, međutim, direktor u Nemačkoj je poresko pitanje. Prema članu 1 stav 1 nemačkog Zakona o porezu na dobit pravnih lica (§ 1 Abs. 1 Körperschaftsteuergesetz), društvo kapitala je u Nemačkoj neograničeno poreski obavezno ako se mesto njegove uprave (Geschäftsleitung) nalazi u Nemačkoj. Mesto uprave je prema § 10 nemačkog Zakona o poreskom postupku (Abgabenordnung) središte poslovnog rukovođenja na najvišem nivou. Ako se srpski d.o.o. faktički vodi sa radnog stola u Minhenu, Nemačka može da ga tretira kao domaćeg poreskog obveznika. Ko ostaje da živi u Nemačkoj i sam vodi d.o.o., trebalo bi da to pitanje pre osnivanja razjasni sa nemačkim poreskim savetnikom. Direktor koji živi u Srbiji i tamo donosi odluke čistiji je put.

Evidencija stvarnih vlasnika

Svaki d.o.o. mora da upiše svoje stvarne vlasnike u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika koju vodi APR. Pravni osnov je Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, u novoj verziji iz 2025. godine. Upis može da se obavi već zajedno sa osnivanjem. U suprotnom zakonski zastupnik mora da ga obavi naknadno, posle registracije. Prema novom zakonu za to važi rok od 30 dana, a prema starom zakonu rok je bio 15 dana. Bez obzira na to, neka vam advokat prilikom osnivanja potvrdi upis.

Za strane članove društva najvažnije je da od stupanja na snagu novog zakona moraju da se učitaju dokazi iz kojih proizlazi zašto je neko lice stvarni vlasnik, na primer izvodi iz registra, osnivački akti ili ugovori između članova društva. Tome se dodaje obaveza godišnje provere, koja se prema navodima APR-a primenjuje od 1. oktobra 2026: u roku od godinu dana od poslednjeg upisa ili potvrde podaci moraju da se provere i potvrde, čak i ako se ništa nije promenilo. Stručna štampa navodi novčane kazne od 500.000 do 2.000.000 dinara za društvo i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice. Banke upoređuju podatke sa registrom i prijavljuju odstupanja.

Uplata osnovnog kapitala iz inostranstva

Osnovni kapital se uplaćuje na račun društva u banci u Srbiji. Kod stranih članova društva uplata najčešće stiže kao međunarodni transfer u evrima. Iz toga nastaje tipičan problem usklađivanja: osnovni kapital se kod APR-a upisuje u dinarima, ali uplata stiže u stranoj valuti. Ako preračunati iznos odstupa od iznosa navedenog u osnivačkom aktu, potvrda banke i upis u registar se ne poklapaju. Zato iznos, valutu i svrhu uplate unapred uskladite sa bankom i svojim advokatom.

Društva sa stranim članovima osim toga imaju obaveze izveštavanja prema Narodnoj banci Srbije o stranim ulaganjima i kreditima iz inostranstva. Zajam člana društva sopstvenom d.o.o. je prema deviznim propisima kreditni posao sa inostranstvom i podleže posebnim pravilima. Vaš knjigovođa u Srbiji trebalo bi od početka da vodi računa o ovim prijavama.

Isplata dobiti članu društva u inostranstvu

Ovde je najvažnija razlika u odnosu na domaćeg člana društva. D.o.o. na svoju dobit plaća 15 procenata poreza na dobit pravnih lica. Ako dobit isplaćuje fizičkom licu, obračunava i obustavlja porez po odbitku: dividende se prema članu 61 Zakona o porezu na dohodak građana smatraju prihodom od kapitala i prema članu 64 oporezuju se stopom od 15 procenata. Za nerezidente društvo sme da primeni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja prema članu 107a samo ako član društva dokaže svoju rezidentnost u drugoj državi potvrdom o rezidentnosti i ako je stvarni vlasnik dividende.

Šta uređuje ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Nemačke i Srbije

Između Nemačke i Srbije i dalje se primenjuje ugovor koji je Nemačka 1987. zaključila sa Jugoslavijom. On je u jednoj tački neobičan: za dobit od učešća u srpskim društvima ne važi uobičajeni član o dividendama, već član 8, koji je prvobitno napisan za ulaganja u jugoslovenske „organizacije udruženog rada“. Savezni finansijski sud Nemačke (Bundesfinanzhof, BFH) odlučio je 2021. godine (I R 63/17) da ovaj pojam obuhvata i pravne sledbenike tih organizacija, dakle današnja društva kapitala. U presuđenom slučaju, koji se ticao Bosne i Hercegovine po istom ugovoru, država izvora je smela da oporezuje isplatu, a Nemačka ju je izuzela od oporezivanja, uz uzimanje u obzir samo pri određivanju poreske stope (zadržavanje progresije, Progressionsvorbehalt). Srpski advokati i za Srbiju polaze od primene člana 8 i ograničenja na 15 procenata i pritom se pozivaju na mišljenje Ministarstva finansija Srbije.

Primer računa pokazuje red veličine: ako d.o.o. ostvari dobit od 100.000 evra, plaća 15.000 evra poreza na dobit. Ako preostalih 85.000 evra isplati, obračunava i obustavlja 12.750 evra poreza po odbitku. Članu društva stiže 72.250 evra, a ukupno poresko opterećenje u Srbiji iznosi 27,75 procenata. Da li u Nemačkoj nastaje dodatni porez, zavisi od toga da li se izuzeće u vašem slučaju primenjuje.

Uz to idu dve ograde. Prvo, Savezno ministarstvo finansija Nemačke (Bundesfinanzministerium) u svom pregledu sa stanjem na dan 1. januara 2026. navelo je parafirani protokol o izmenama sa Srbijom, čiji sadržaj još nije objavljen. Pravila se dakle mogu promeniti. Drugo, Nemačka kod stranih društava sa nemačkim članovima proverava i oporezivanje pripisivanjem dohotka (Hinzurechnungsbesteuerung) prema nemačkom Zakonu o oporezivanju u odnosima sa inostranstvom (Außensteuergesetz) i odredbe protiv zloupotrebe. Za nemački GmbH kao člana društva opet važe druga pravila. Ova pitanja pre prve isplate treba da razmotri poreski savetnik koji poznaje oba pravna sistema.

Ako se član društva kasnije odseli

Ko osnuje d.o.o. dok još živi u Nemačkoj, a tek kasnije se preseli u Srbiju, pri odlasku drži udeo u društvu kapitala. Od učešća od 1 procenta to može da pokrene porez pri odlasku iz zemlje (Wegzugsbesteuerung) prema § 6 nemačkog Zakona o oporezivanju u odnosima sa inostranstvom, čak i ako je sedište društva u inostranstvu. Kako to funkcioniše i kako se planira, opisuje naš članak o porezu pri odlasku iz Nemačke na udele u GmbH (na nemačkom).

Firma kao osnov za dozvolu boravka

Mnogi strani članovi društva osnivaju d.o.o. i zato da bi mogli da žive u Srbiji. Zvanični informativni sajt Vlade Srbije navodi delatnost člana društva ili preduzetnika kao samozapošljavanje, koje se priznaje kao svrha boravka u oblasti zapošljavanja. Za duži boravak uz rad postoji jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad. Vlada izričito napominje da je osnivanje firme doduše priznat osnov, ali da dozvolu ne garantuje.

U praksi Ministarstvo unutrašnjih poslova proverava da li društvo stvarno posluje. Društvo bez računa, bez knjigovodstva i bez prometa slaba je osnova. Zato strukturu planirajte tako da ispunjava zahteve Ministarstva unutrašnjih poslova pre nego što osnujete firmu. Sam postupak podnošenja zahteva za boravak opisuje naš članak o dozvoli boravka u Srbiji (na nemačkom). Imajte na umu i da sama dozvola boravka još ne zasniva poresku rezidentnost u Srbiji i ne okončava vašu poresku obavezu u Nemačkoj.

Kontrolna lista za d.o.o. u Srbiji sa stranim osnivačem

• Odrediti pravni oblik i strukturu članova društva, kod holding struktura dokumentovati vlasnički lanac
• Punomoćje za advokata u Srbiji overiti u Nemačkoj i pribaviti apostil
• Izvode iz registra i lična dokumenta držati ažurnim, prevode kod sudskog tumača
• Isplanirati putovanje u Beograd zbog sertifikata i termina u banci
• Upisati stvarne vlasnike uz dokaze i svake godine potvrditi podatke
• Uplatu osnovnog kapitala uskladiti sa bankom i advokatom
• Mesto uprave i isplate dobiti unapred razjasniti sa poreskim savetnikom u obe zemlje

Kako Exgentum pomaže

Exgentum ne osniva društva i ne daje pravne ni poreske savete. Osnivanje preuzima advokat u Srbiji, a knjigovodstvo licencirani knjigovođa. Mi vam pomažemo organizaciono: koordiniramo termine sa advokatom, javnim beležnikom, sudskim tumačem i bankom u Beogradu, pratimo direktora na termin za sertifikat i u banku i pomažemo pri prikupljanju dokumenata za zahtev za boravak. Vaša kontakt osoba kod nas govori nemački ili engleski.

Česta pitanja

Može li Nemac sam da osnuje d.o.o. u Srbiji?

Da. D.o.o. može da osnuje jedno strano fizičko ili pravno lice, član društva iz Srbije nije potreban.

Moram li da putujem u Srbiju zbog osnivanja?

Zbog registracije ne, ona se obavlja preko punomoćja sa apostilom. Za elektronski sertifikat direktora i poslovni račun u praksi je ipak potreban bar jedan lični dolazak.

Sme li direktor da živi u Nemačkoj?

Srpsko pravo ne zahteva prebivalište u Srbiji. Ali ako se društvo stvarno vodi iz Nemačke, može da postane neograničeni obveznik poreza na dobit u Nemačkoj.

Koliki je porez po odbitku na dividende koje se isplaćuju članu društva u Nemačkoj?

Srbija oporezuje dividende isplaćene fizičkim licima stopom od 15 procenata. Prema ugovoru sa Jugoslavijom, koji se i dalje primenjuje, i praksi BFH moguće je izuzeće u Nemačkoj uz zadržavanje progresije. Neka se vaš pojedinačni slučaj proveri.

Dobijam li sa svojim d.o.o. automatski dozvolu boravka?

Ne. Rad u sopstvenom društvu je priznata svrha boravka, ali dozvola nije zagarantovana i pretpostavlja društvo koje stvarno posluje.

Zaključak

D.o.o. u Srbiji sa stranim osnivačem pravno nije komplikovan, posao je u detaljima. Dokumentima iz inostranstva potrebni su apostil i overeni prevod, registracija može da se obavi preko punomoćja, ali zbog sertifikata i banke morate bar jednom da dođete u Beograd. Evidencija stvarnih vlasnika od 2025. zahteva dokaze i godišnju potvrdu. Poreski gledano, ukupno opterećenje određuju mesto uprave i tretman isplata dobiti prema starom ugovoru sa Jugoslavijom. Naš savet: mesto uprave, isplate dobiti i eventualno kasnije preseljenje razjasnite sa poreskim savetnikom pre nego što potpišete punomoćje. Termine u Beogradu zatim možete da isplanirate sa nama.