Bankovni račun u Srbiji u kombinaciji sa računom u Gruziji: šta iseljenici treba da znaju

Srbija i Gruzija se na forumima iseljenika često pominju u istom dahu: dve zemlje van EU u kojima stranci relativno jednostavno mogu da otvore račun. Iz toga nastaje ideja da se oba računa kombinuju, kako čovek ne bi zavisio od jedne jedine banke. Ideja nije pogrešna, ali se često povezuje sa pretpostavkama koje više ne važe, na primer kada je reč o razmeni informacija između poreskih organa.

Ovaj tekst objašnjava kada takva kombinacija ima smisla, šta obe zemlje realno nude i koja pravila važe u Nemačkoj i u Srbiji. Tekst je pisan iz ugla ljudi koji se iz Nemačke sele ili vraćaju u Srbiju. Kako tačno teče otvaranje računa u Srbiji i koje banke dolaze u obzir, opisujemo u tekstu Bankovni račun u Srbiji za strance (na nemačkom).

Bankovni račun u Srbiji u kombinaciji sa računom u Gruziji: zašto dva računa van EU

Većina ljudi koji se presele u Srbiju u početku zadržava svoj nemački tekući račun. Srpski račun se dodaje za svakodnevicu, jer kirija, režije i plaćanje karticom lokalno idu jednostavnije. Treći račun u Gruziji je, nasuprot tome, svesna odluka, za koju postoje razumljivi i manje razumljivi razlozi.

Rezerva: ne zavisiti od jedne banke

Najjači razlog je otpornost na ispad jedne banke. Banke mogu da otkažu, blokiraju ili radi provere privremeno zamrznu račun, na primer kada se promeni vaše prebivalište, kada veći iznosi stignu iz neuobičajenih izvora ili kada banka iznova proceni svoje grupe klijenata. Sa samo jednim računom možda nedeljama nećete moći da platite kiriju. Drugi, aktivan račun u drugom bankarskom sistemu smanjuje ovaj rizik. To ipak važi samo ako se i drugi račun redovno koristi i ako su vaša dokumenta tamo ažurna.

Valute i putevi plaćanja

Srpske banke vode račune u dinarima (RSD) i u stranim valutama kojima se trguje na deviznom tržištu, a gruzijske banke u larijima (GEL), američkim dolarima i evrima. Za iseljenike sa prihodima u dolarima ili klijentima van Evrope gruzijski viševalutni račun može biti praktičan. Za život u Srbiji, međutim, jedva da pomaže: vaši troškovi nastaju u dinarima, a svaka uplata iz Tbilisija u Beograd je međunarodno plaćanje sa naknadama i vremenom obrade. Želja da se račun sakrije od poreske uprave, nasuprot tome, nije održiv razlog. To nije koncept, već rizik, kao što pokazuju odeljci o CRS-u i obavezama prijavljivanja.

Šta je realno kod računa u Srbiji

Za strance je račun u Srbiji lako dostupan, a pravila se mogu pročitati na zvaničnoj informativnoj stranici Vlade Srbije (welcometoserbia.gov.rs). Banka nerezidentima može da otvori dinarski i devizni račun, kao tekući račun, kao depozitni račun ili kao namenski račun. Traže se zahtev, pasoš ili drugi važeći identifikacioni dokument sa fotografijom i dokument iz kog se vidi vaše mesto prebivališta ili boravka u poslednjih dvanaest meseci. Nerezident može da ovlasti drugo lice da zaključi ugovor i da raspolaže računom. U praksi većina banaka za otvaranje ipak traži lični dolazak.

Posebnost koju mnogi iseljenici ne poznaju je promena statusa posle godinu dana. Stranci se u prvoj godini boravka po deviznim propisima smatraju nerezidentima. Ko sa dozvolom boravka ili radnom vizom živi u Srbiji duže od godinu dana, postaje rezident. Banka tada zatvara nerezidentni račun i otvara rezidentni račun, a vi ste dužni da banci prijavite ovu promenu. Za strance se ovom promenom ništa ne menja kod njihovih računa u inostranstvu, kao što pokazuje odeljak o srpskim deviznim propisima u nastavku.

Depoziti u srpskim bankama zaštićeni su preko Agencije za osiguranje depozita do 50.000 evra po deponentu i banci, nezavisno od valute i broja računa u toj banci. Osiguranje važi i za nerezidente.

Šta je realno kod računa u Gruziji

Gruzija je poznata po tome što stranci bez prebivališta tamo mogu da otvore račun. Velike univerzalne banke su TBC Bank i Bank of Georgia, a pored njih postoje strane institucije kao što je ProCredit Bank i više digitalnih banaka. Kod univerzalnih banaka treba računati sa odlaskom u filijalu. Otvaranje na daljinu moguće je preko punomoćja overenog kod notara u Nemačkoj i snabdevenog apostilom. Pružaoci usluga koji to nude naplaćuju, prema sopstvenim podacima, honorare u rasponu od više stotina evra, uz troškove notara i apostila. Da li će banka na kraju otvoriti račun, odlučuje isključivo banka, i niko ne može dati garanciju.

Banke proveravaju identitet i poreklo sredstava, zato za veće iznose imajte spremne dokaze. Vođenje računa, zavisno od paketa, košta do nekoliko desetina larija mesečno. Svi iznosi u evrima u zagradama su zaokružene orijentacione vrednosti koje se menjaju sa kursom. Za premijum pakete Bank of Georgia (SOLO) sajtovi za poređenje trenutno navode okvirno 35 do 80 GEL (oko 11 do 25 EUR) mesečno, ali to nije obavezujući podatak banke. Aktuelne cene uvek proverite direktno u banci, jer se paketi i uslovi često menjaju.

Osiguranje depozita u Gruziji znatno je niže nego u Srbiji. Prema izveštaju gruzijske agencije za osiguranje depozita parlamentu, granica je od 1. aprila 2026. podignuta na 50.000 GEL (oko 16.000 EUR) po deponentu i banci. Granica važi u larijima, pa se njena protivvrednost u evrima menja sa kursom.

Zašto samo osiguranje depozita ne štiti

Ni u jednoj od ove dve zemlje ne oslanjajte se previše na osiguranje depozita. Fondovi za osiguranje su mali u odnosu na ukupne depozite i pre su dovoljni za propast jedne manje banke nego za pravu bankarsku krizu. I zakonski rokovi isplate malo govore o tome koliko stečaj ili likvidacija zaista traje: stečaj investicione banke Lehman Brothers iz 2008. godine delimično se i danas sprovodi. Za male štediše osiguranje depozita je pomoć, za veću imovinu jedva.

Važnije je pratiti bonitet sopstvene banke, a to zahteva vreme. Veličina pri tome nije obeležje sigurnosti: i velike banke su poslednjih godina zapadale u teškoće. Štedionice i slične institucije se kod problema uglavnom spajaju sa drugima umesto da budu likvidirane, a zadružne banke u nekim zemljama spadaju u najsolidnije kuće, u drugima ne. Paušalno ocenjivati banku prema njenoj grupi dakle nije dovoljno.

Bankovni račun u Srbiji i račun u Gruziji u direktnom poređenju

CRS status obe zemlje: šta je dokazano

Common Reporting Standard (CRS) OECD-a propisuje da banke podatke o računima klijenata koji su poreski rezidenti druge države jednom godišnje dostavljaju svom poreskom organu, koji ih prosleđuje državi rezidentnosti. Osnova je multilateralni sporazum nadležnih organa (MCAA). OECD objavljuje listu potpisnica sa planiranim datumom prve razmene.

Lista (stanje: 13. marta 2025.) pokazuje:

• Gruzija je sporazum potpisala 9. novembra 2022. i kao rok za prvu razmenu informacija navela septembar 2024. Gruzija time pripada CRS mreži. Sa kojim državama pojedinačno podaci teku, zavisi od bilateralnih odnosa razmene. U Nemačkoj to proizlazi iz godišnje liste država za razmenu (Staatenaustauschliste) Saveznog ministarstva finansija.
• Srbija nije na listi. To se poklapa sa našim stanjem za 2026, koje detaljno opisujemo u tekstu o CRS statusu Srbije (na nemačkom). Srbija je, međutim, od 1. decembra 2019. ugovorna strana Multilateralne konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim stvarima. Razmena informacija na zahtev je time moguća.

Ko kombinaciju opravdava argumentom „nijedna ne prijavljuje ništa“, radi dakle sa zastarelim informacijama. Gruzijske banke pri otvaranju računa pitaju za vašu poresku rezidentnost, a ova samoizjava mora biti istinita.

Srpski devizni propisi: sme li rezident da drži račun u Gruziji?

Ova tačka nedostaje u gotovo svim prikazima kombinacije ova dva računa. Srbija ima devizne propise koji rezidentima dozvoljavaju držanje deviza na računima kod stranih banaka samo pod uslovima Narodne banke Srbije (NBS). Osnova je član 27. Zakona o deviznom poslovanju. Pojedinosti uređuje odluka NBS o držanju deviza na računima kod banaka u inostranstvu. Rezident koji suprotno ovoj odredbi drži devize u inostranstvu rizikuje prema članu 62. stav 1. tačka 16. u vezi sa članom 27. Zakona o deviznom poslovanju novčanu kaznu od 5.000 do 150.000 dinara (oko 40 do 1.300 EUR).

Za strance je situacija, međutim, znatno opuštenija nego što se često prikazuje. Tačka 2. podtačka 6) odluke NBS dozvoljava stranim državljanima koji sa dozvolom boravka ili radnom vizom žive u Srbiji duže od godinu dana da drže račune u inostranstvu bez odobrenja. Ograničenje na matičnu zemlju ili listu zemalja ova odredba ne sadrži. Nemački državljanin dakle sme i posle promene statusa u rezidenta da nastavi da vodi svoj račun u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj ili Gruziji.

Zavisno od situacije, iz toga proizlazi:

• Nemci u prvoj godini boravka: Po deviznim propisima se još smatraju nerezidentima. Računi u inostranstvu su slobodni.
• Nemci posle više od godinu dana boravka: Računi u inostranstvu su dozvoljeni bez odobrenja, u svakoj zemlji (tačka 2. podtačka 6).
• Lica primljena u srpsko državljanstvo koja su pored toga ostala i nemački državljani: I dvojni državljani sa prebivalištem u Srbiji smeju bez odobrenja da drže račune u inostranstvu (tačka 2. podtačka 8). Vodič NBS za povratnike to izričito formuliše kao „without limitations“. Od reforme nemačkog zakona o državljanstvu od 27. juna 2024. nemačko državljanstvo se pri sticanju državljanstva u inostranstvu više ne gubi automatski. Da li Srbija za prijem u državljanstvo traži odricanje od dosadašnjeg državljanstva, trebalo bi da razjasnite unapred.
• Lica primljena u srpsko državljanstvo koja su još samo srpski državljani: Za njih važi zabrana. Račun u inostranstvu je tada dozvoljen samo u posebnim slučajevima, na primer za prihod od prodaje nepokretnosti u inostranstvu, ili uz odobrenje NBS, koje se po pravilu izdaje na godinu dana.

Ako prestane osnov za dozvoljeni račun u inostranstvu, sredstva se prema tački 2. stavu 2. odluke moraju u roku od 30 dana preneti u Srbiju, a račun zatvoriti. Ko otvori račun u inostranstvu uz odobrenje, prijavljuje otvaranje Narodnoj banci Srbije u roku od 30 dana.

NBS je odluku od 2018. više puta menjala. Pre važnih odluka neka vam aktuelni tekst tačke 2. podtačke 6) i 8) potvrdi, na primer, srpski advokat. Naša preporuka ostaje: po pravilu zadržite račune van Srbije, kako preseljenje ne bi postalo puka zamena jednih neprijatnosti drugima. Jedan jedini račun u inostranstvu je pri tome pre premalo. Smislenija je geopolitička raspodela na više zemalja i bankarskih sistema koji nisu izloženi istim rizicima.

Nemačka poreska obaveza i obaveze prijavljivanja kod računa u Srbiji i Gruziji

Da li ste u Nemačkoj i dalje poreski obveznik, ne zavisi od mesta gde su vaši računi, već od prebivališta (Wohnsitz) i uobičajenog boravišta (gewöhnlicher Aufenthalt). Treba razlikovati tri situacije.

U Nemačkoj još imate prebivalište

Tada ste u Nemačkoj neograničeni poreski obveznik, a kamate i ostali prihodi od kapitala sa oba inostrana računa spadaju u vašu nemačku poresku prijavu. Strane banke ne zadržavaju nemački porez po odbitku na prihode od kapitala (Abgeltungsteuer). Zato prihode morate sami da prijavite. To važi nezavisno od toga da li neka zemlja učestvuje u CRS-u ili ne. Ko to propusti, rizikuje poreski krivični postupak (Steuerstrafverfahren), čak i kada su iznosi mali.

Potpuno ste se preselili u Srbiju

Ako ste prebivalište i uobičajeno boravište u Nemačkoj napustili, prestaje neograničena poreska obaveza. Kamate sa stranih računa tada po pravilu više nisu tema za nemačku poresku upravu. Umesto toga postajete poreski rezident Srbije, sa posebnim obavezama podnošenja prijava u Srbiji, a samo iseljenje trebalo bi da bude uredno dokumentovano.

U tu dokumentaciju spada i to da u ranijem mestu prebivališta nemate nikakve ili gotovo nikakve račune i bankovne promene. Poreska uprava može da pregleda vaše izvode. Slučaj iz poreskog savetovanja: jedan klijent je naveo da je neko vreme živeo u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Poreska uprava je na njegovom nemačkom računu za upravo taj period pronašla podizanja gotovine u Nemačkoj, sa mestom, vremenom i iznosom. Time je navodni boravak u inostranstvu oboren, a krivični postupak pokrenut.

Prelazna faza

Godina preseljenja je najosetljivija faza. Može se desiti da ste za deo godine u Nemačkoj bili neograničeni poreski obveznik. Prihode iz tog perioda treba prijaviti u Nemačkoj. Za ovu godinu angažujte poreskog savetnika.

Spoljnotrgovinske prijave Bundesbanci

Nezavisno od poreza, nemačko spoljnotrgovinsko pravo poznaje obaveze prijavljivanja plaćanja između rezidenata i nerezidenata. Prema § 67 nemačke Uredbe o spoljnoekonomskom poslovanju (Außenwirtschaftsverordnung, AWV) od 1. januara 2025. plaćanja do 50.000 evra (ranije 12.500 evra) ne moraju da se prijavljuju. Izuzeta su pored toga, između ostalog, plaćanja za kredite i depozite sa prvobitno ugovorenim rokom dospeća ili otkaznim rokom od najviše dvanaest meseci. Uplate na vaš sopstveni račun u inostranstvu prema merodavnim propisima ne podležu prijavljivanju, čak i ako iznos prelazi 50.000 evra.

Druga tema je usklađenost (compliance) banaka. Vaša sopstvena banka sa koje šaljete novac ili narodna banka zemlje primaoca može da zadrži veće uplate, zatraži dokaze o poreklu sredstava ili načelno isključi plaćanja određenim stranim bankama. Zato veće transfere unapred najavite kod obe banke i imajte spremne dokaze.

Kako može da izgleda smislena podela

Kombinacija oba računa dobro funkcioniše kada svaki račun ima jasan zadatak. Primer iseljenice koja živi u Beogradu i radi za klijente u Evropi i SAD:

1. Srpski račun kao glavni račun: Preko njega idu kirija, režije, svakodnevni troškovi, plaćanje poreza, a kod samostalnih delatnosti i poslovni račun.
2. Nemački račun za prelazni period: Za preostala plaćanja u Nemačkoj, osiguranja i uplate iz EU. Po deviznim propisima je za strance dozvoljen i posle prve godine (odluka NBS, tačka 2. podtačka 6). Posle iseljenja, međutim, promet na njemu držite niskim i zatvorite račun čim vam više ne treba, jer inače može da govori protiv vašeg iseljenja.
3. Gruzijski račun kao rezerva: Umeren iznos kao rezerva likvidnosti, za slučaj da je neki od drugih računa privremeno blokiran, po potrebi u američkim dolarima. I ovaj račun je za strance posle prve godine boravka dozvoljen bez odobrenja, sve dok ne postanu isključivo srpski državljani. Ko želi da zaštiti veću imovinu, raspoređuje je dodatno na još zemalja, a ne samo na Gruziju.

Presudno je da se svi računi pojavljuju u vašim poreskim prijavama tamo gde im je mesto i da za svaku veću uplatu možete da dokažete poreklo.

Kako se ovi računi uklapaju u širu sliku prebivališta, firme i raspodele imovine, obrađujemo u tekstu Flag teorija za Nemce (na nemačkom). Zašto nepostojanje CRS statusa Srbije nije osnova za strategiju upravljanja imovinom, objašnjava tekst Zaštita imovine i CRS u Srbiji (na nemačkom).

Dve greške pri tome često viđamo. Prvo, uspavani rezervni računi: račun koji se godinama ne koristi banka može da tretira kao neaktivan ili da ga otkaže, a rezerva koja u hitnom slučaju nije dostupna ne vredi ništa. Drugo, zastarele pretpostavke: mnoge stranice na internetu kod CRS-a još opisuju stanje od pre 2022.

Kako Exgentum pomaže

Exgentum nije poreski savetnik, nije advokatska kancelarija i nije banka. Ne dajemo poreske ni pravne savete i ne posredujemo pri otvaranju računa u Gruziji. Naš fokus je Srbija, ali preko naše mreže imamo kontakt osobe i u drugim zemljama, na primer u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Švajcarskoj ili Kanadi. U Beogradu vas organizaciono pratimo na sastanak u srpskoj banci, pomažemo oko dokumenata za račun i boravak i obezbeđujemo vam kontakt osobu koja govori nemački ili engleski. Za poresku procenu preporučujemo poreskog savetnika, a za pojedinačna devizno-pravna pitanja, na primer kod prijema u državljanstvo, srpskog advokata.

Česta pitanja

Mogu li kao nemački državljanin bez prebivališta u Gruziji da otvorim račun?

Da, gruzijske banke otvaraju račune za nerezidente. Kod velikih banaka računajte sa odlaskom u filijalu ili punomoćjem sa apostilom, kao i sa pitanjima o poreklu vaših sredstava. Odluka je uvek na banci.

Smem li sa boravkom u Srbiji da zadržim račun u Gruziji?

Da. U prvoj godini se u Srbiji po deviznim propisima smatrate nerezidentom. Posle toga odluka NBS (tačka 2. podtačka 6) stranim državljanima sa dozvolom boravka ili radnom vizom dozvoljava račune u inostranstvu bez odobrenja, u svakoj zemlji, dakle i u Gruziji. Zabrana pogađa samo one koji imaju isključivo srpsko državljanstvo.

Moram li kamate iz Srbije ili Gruzije da oporezujem u Nemačkoj?

Ako ste u Nemačkoj neograničeni poreski obveznik, da. Strane banke ne odbijaju nemački porez po odbitku na prihode od kapitala, prihode prijavljujete sami. Posle potpunog iseljenja to se menja, tada je nadležna Srbija.

Da li je račun u Srbiji sigurniji od računa u Gruziji?

Paušalnog odgovora nema. Merljivo je osiguranje depozita: 50.000 evra po deponentu i banci u Srbiji, 50.000 larija (oko 16.000 EUR) u Gruziji. Važniji od ovih granica je, međutim, bonitet konkretne banke. Veće iznose zato ne bi trebalo da držite na jednom jedinom računu, već da ih rasporedite na više banaka u različitim zemljama.

Zaključak

Bankovni račun u Srbiji u kombinaciji sa računom u Gruziji može za iseljenike biti razumna zaštita od blokade računa i praktično rešenje za prihode u dolarima. Ali to nije instrument kojim se imovina čini nevidljivom: Gruzija učestvuje u automatskoj razmeni informacija, a vaše obaveze prijavljivanja u Nemačkoj ionako ne zavise od toga. Neka srpski račun bude vaš račun za svakodnevicu, gruzijski račun držite kao dokumentovanu rezervu i kod kasnijeg prijema u srpsko državljanstvo imajte na umu da račun u inostranstvu ostaje dozvoljen samo dok pored srpskog zadržite i neko drugo državljanstvo. Za poresku stranu potreban je poreski savetnik, a za odlaske u banku u Beogradu možete da računate na nas.